{"id":42,"date":"2007-12-22T04:39:59","date_gmt":"2007-12-22T03:39:59","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pkvencac.org\/?page_id=42"},"modified":"2010-01-23T01:16:45","modified_gmt":"2010-01-23T00:16:45","slug":"planiranje-ture","status":"publish","type":"page","link":"https:\/\/www.pkvencac.org\/?page_id=42","title":{"rendered":"Planiranje ture"},"content":{"rendered":"

1. Kakva je na\u0161a kondiciona pripremljenost i telesne mogu\u0107nosti – snaga?
\nPrema njoj se upravlja du\u017eina i te\u017eina uspona – manja telesna snaga – lak\u0161e ture i planine
\n2. Koliko je te\u017eak uspon?
\nLaka tura! Zahtevna tura! Vrlo zahtevna tura!
\nSvi putevi su podjednako markirani. Markacija ne govori ni\u0161ta o te\u017eini uspona. Ako oznaka te\u017eine puta postoji, ona se nalazi na po\u010detku markacije. Mnogi putevi nemaju oznaku zahtevnosti, a mnogi nemaju ni markaciju. Potra\u017eite savet iskusnijih, i onih koji poznaju teren.
\n3. Kada predvi\u0111jate povratak?
\nOvaj \u0107ete odgovor dobiti ako znate da se hod planira ovako: za jedan sat normalnog hoda predvi\u0111a se 350 m nadmorske visine i oko 4km daljine. Pri tome se planira predah (2-3 minuta) na svakih pola sata, odnosno kra\u0107i odmor na svakih 1,5 sati. Vreme kra\u0107eg odmora je toliko da se ne\u0161to pojede i popije, ali ne toliko da se planinari ohlade.
\n4. Kakvo obave\u0161tenje o turi ostavljate?
\nVa\u0161e obave\u0161tenje mora sadr\u017eati informaciju o tome gde idete, kojim putem, kada ste po\u0161li i kada o\u010dekujete povratak. Tako\u0111e, dobro je da informi\u0161ete o tome kada \u017eelite da se alarmiraju spasioci.
\n5. Ko ide na planinarsku turu?
\nUspon (staza) se prilago\u0111ava prema najmanje spremnom u\u010desniku. Usponi samohoda\u010da su opasniji. Ni grupna tura nije sasvim bezbedna, jer nju karakteri\u0161e pona\u0161anje grupe: euforije, afektacija, dokazivanje, takmi\u010denje, borba za presti\u017e, sva\u0111e i drugo.
\n6. Kakvo \u0107e biti vreme?
\nVremenska prognoza i informacije sa terena vam daju osnovni predstavu o vremenu. Obavezno predvi\u0111ajte vreme planinarske ture.
\n7. Da li su vam potrebna uputstva stru\u010dnjaka ili vodi\u010d?
\nO svim aspektima planirane ture posavetujte se sa iskusnijima. Oti\u0111ite do planinarskog saveza, dru\u0161tva ili sekcije. Raspitajte se kod instruktora skijanja ili u \u0161koli skijanja. Anga\u017eujte ljude koji poznaju teren, staze , planinu i opasnosti.<\/font><\/p>\n

OPREMA:<\/strong><\/font><\/p>\n

Osnovna planinarska oprema je:<\/strong>
\nranac, paket prve pomo\u0107i (prvi zavoj, sterilna gaza, zavoji, turban zavoj, flaster, hanzaplast, elasti\u010dni zavoj, za\u0161titna folija), bivak vre\u0107a, vetrovka, za\u0161titne pantalone, topla ode\u0107a, rezervni ve\u0161, rukavice, kapa, \u0161tapovi za hodanje, nao\u010dare za sunce, hrana i pi\u0107e, signalna pi\u0161taljka, pribor za orijentaciju (karta, kompas, olovka)
\nDodatna oprema za pohodi zimi je:<\/strong>
\ndereze, cepin, lavinski javlja\u010d, sne\u0161na lopata sa mera\u010dem klizanja, lavinska sonda.
\nPlaninarska cipela mora biti nepromo\u010diva, duboka i \u010dvrsta sa o\u0161trim gumenim profilom. Sa takvom cipelom dobijte \u010dvrst oslonac u snegu, na steni, i po travi.
\n<\/strong><\/font><\/p>\n

Zdravstveni aspekti<\/strong>
\nPlaninarstvo je tesno povezano sa zdravljem.
\nPre nego \u0161to se odlu\u010dite na zahtevne planinarske ture dobro razmislite o posledicama. Znajte da postoje neka ograni\u010denja zbog kojih se naporno pe\u0161a\u010denje i penjanje u planinama ne savetuje.
\nTo su
\n– Te\u0161ke sr\u010dane mane
\n– Prethodno odle\u017eane du\u017ee bolesti (period rekovalescencije od gripa i drugo)<\/font><\/p>\n

Ovde \u0107emo opisati neke od situacija pri kojima se usled napornog pe\u0161a\u010denja i penjanja po planinama mo\u017ee oboleti, ali i razmotri\u0107emo i savetovati kako da \u010duvate zdravlje.
\n
\nOptere\u0107enje zglobova<\/strong><\/font><\/p>\n

Hodanje po planinama i padinama, a posebno silazak sa te\u0161kim rancem na le\u0111ima, veoma optere\u0107uje sve no\u017ene zglobove. Brojni planinari ve\u0107 u srednjim godinama imaju problema sa sko\u010dnim zglobovima, kolenima, kukovima i ki\u010dmom. Ovo je zbog toga \u0161to se u mladosti nisu \u010duvali, ali i nije bilo odgovaraju\u0107e opreme.
\nUvek se trudite da optere\u0107enje na zglobove smanjite odmerenim i ravnomernim hodom. Znajte da visoka cipela \u0161titi sko\u010dni zglob, dobar ranac smanjuje optere\u0107enje na kukove i ki\u010dmu, kori\u0161\u0107enje \u0161tapova za hodanje (teleskopski \u0161tapovi) smanjuje optere\u0107enje na ki\u010dmu, kori\u0161cenje elasti\u010dnih zavoja na kolenima deluje i preventivno. Ipak, najbitnije je lagan, oprezan i gibak hod.
\nKonacno, zglobove \u010duvate:
\n1. nosite lagan ranac – ponesite sa sobom samo najnu\u017enije
\n2. nizbrdo idite polako i oprezno – ne tr\u010dite
\n3. prilikom spu\u0161tanja po kaskadama silazite polako – nemojte skakati
\n4. upotrebljavajte teleskopske \u0161tapove za hodanje
\n5. kad ste u mogucnosti, penjite se pe\u0161ice, a vracajte se \u017eicarom ili vozilom
\n6. Pre sila\u017eenja dobro zagrejte zglobove na nogama
\n7. di\u0161ite mirno i duboko, taman toliko koliko je potrebno va\u0161em telu.<\/font><\/p>\n

Opterecenje srca i krvotoka<\/strong><\/font><\/p>\n

Planinarske ture, naj\u010de\u0161ce, ne optere\u0107uju zna\u010dajno srce i krvotok. Ipak, u slu\u010daju sr\u010danih mana to optere\u0107enje mo\u017ee biti sasvim dovoljno za opasnost. Zato pre odlaska u planine otidite do sportskog lekara da vam pregleda srce i ustanovi postojanje tegoba, sr\u010danih mana, te mogu\u0107nost preoptere\u0107enja.
\nStalno slu\u0161ajte sopstveni organizam. Na\u0161e telo je mehanizam koji ima jasne znake upozorenja i uvek vam saop\u0161tava granice. Tako \u0107ete najbolje znati kada je dosta. Nemojte se takmi\u010diti i dokazivati na planinarenju. Vi ste tu zbog u\u017eivanja.
\nNapredujte takvom brzinom da sa lako\u0107om i bez zamora mo\u017eete razgovarati sa dru\u0161tvom.
\nPravilno hodanje po planinama smanjuje opasnost od sr\u010danog udara usled preoptere\u0107enja srca.
\nOptere\u0107enje srca se vidi kroz puls. Naredna tabela vam daje normalne i dozvoljene vrednosti. Ako se zamarate i pri tom primetite da vam je puls ve\u0107i od dozvoljenog, priu\u0161tite si odmor i izbegavajte taj intenzitet napora.
\nStarost Dozvoljen Normalan
\n20 200 130-170
\n25 195 127-166
\n30 190 123-162
\n35 185 120-157
\n40 180 117-153
\n45 175 114-149
\n50 170 110-145
\n55 165 107-140
\n60 160 104-136
\n65 155 101-132
\n70 150 96-124<\/font><\/p>\n

Hroni\u010dna stanja organizma<\/font><\/p>\n

\u0161ecer, bubrezi, epilepsija, astma, bronhitis<\/font><\/p>\n

U planine sa decom<\/strong><\/font><\/p>\n

Ko ide sa kim u planine? Vi sa decom ili deca sa vama?
\nOvo pitanje ukazuje na probleme do kojih lako dolazi, ako svoj cilj postavljate po svaku cenu, a sa vama su deca.
\nAko su deca dovoljno motivisana mogu iza\u0107i i na vi\u0161i vrh, ali deca nisu obu\u010dena za uspone u visokim planinama. Njih u planine vodite zbog zdravlja i lepote. Oni \u0107e zavoleti planine samo ako im je u njima lepo. Kasnije \u0107e \u0161to\u0161ta nau\u010diti, obu\u010diti se i oti\u0107i sa svojim dru\u0161tvom. Planina ne\u0107e nigde pobe\u0107i i revnosno \u0107e sa\u010dekati da deca porastu i osvoje je.
\nZapamtite, deca bi se u planini rado:
\nzabavljala
\ntu i tamo malo zaustavila i poigrala
\nponegde zaustavila i vratila
\nbavila drugim stvarima od onih koje vas zanimaju<\/font><\/p>\n

Uskla\u0111ivanje \u017eelja odraslih i dece zahteva mnogo mudrosti i strpljenja. Jako je bitno da zapamtite da su deca nesta\u0161na, nedovoljno uporna, rade samo ono \u0161to im je zanimljivo, nestrpljiva, nejaka, a iznad svega, nesvesna opasnosti u planinama.
\nSlobodno vodite decu u planine, ali pri tom ra\u010dunajte na njih kao na ravnopravnog \u010dlana planinarske ture, te prema njima odredite planinarski uspon. Strogo pazite na opasnosti kojim se izla\u017eu. Va\u0161e pravo oru\u017eje za odnos sa decom su upravo njihov nedostaci: strpljenje, upornost, mudrost, smernost, principijalnost i znanje planine.<\/font><\/p>\n

Priroda<\/strong><\/font><\/p>\n

Trudite se da vam se u prirodi ne desi ni\u0161ta lo\u0161e, ali bri\u017eno doprinosite priodi i budite joj ljubazni \u010duvar!<\/font><\/p>\n

\u0160uma<\/strong><\/font><\/p>\n

\u0160ume stare i oboljevaju. Procesi koji se u \u0161umama odvijaju su veoma spori. Za razliku od toga, moderna civilizacija je dinami\u010dna. Covek mo\u017ee mnogo toga uraditi brzo, \u010desto neoprezno i na \u0161tetu svog okru\u017eenja koga postane svestan tek kada je za to kasno. Podmla\u0111ivanje \u0161ume, ili po\u0161umljavanje, je mukotrpan i dugotrajan proces koji se lako mo\u017ee ugroziti. Neki od faktora na koje pojedina\u010dno ne mo\u017eemo uticati su su\u0161e, oluje, poplave, grad i drugo. Postoje, me\u0111utim i stvari koje mo\u017eemo u\u010diniti. Na primer, mo\u017eemo izbegavati lomljenje malih stabala i \u017ebunova, mo\u017eemo izbegavati rubljenje skijama preko mladica.
\nMislite i na to da se u \u0161umama odvijaju \u0161umski radovi (se\u010de, transport stabala, gradnja \u0161umskih puteva), te da vam od njih mo\u017ee pretiti opasnost.
\nKonacno, vodite ra\u010duna o tome da \u0161umski rasadi predstavljaju slo\u017een eko sistem, te da su \u0161umski plodovi mnogim njenim stanovnicima jedina hrana. Mislite na potrebe \u0161umskih stanovnika, onhih vidljivih i onih nevidljivih, pa budite umereni u branju \u0161umskih plodova.<\/font><\/p>\n

Gorsko rastinje<\/strong><\/font><\/p>\n

Pod gorskim rastinjem podrazumevamo biljni svet iznad granice \u0161ume. Posmatrajte ovu floru druga\u010dijim o\u010dima. Vidite li da je ona pravo \u010dudo prirode i izdr\u017eljivosti. Znate li da opstaje i u prilikama u kojima bi ste vi davno napustili isti teren. Njihova svrha je za\u0161tita od erozije. To rastinje se te\u0161ko sadi i obnavlja. Za obnovu uni\u0161tenog gorskog rastinja \u010desto je potrebno i nekoliko stotina godina.
\nZato: nemojte se kretati pre\u010dicama preko rastinja, ako ve\u0107 postoji staza, jer kretanje pre\u010dicom obrazuje novu stazu na kojoj nema rastinja, a koja je tzv. erozivni jarak.
\nI zapamtite. Gorsko cve\u0107e nigde nije tako lepo kao u gori. Zato neka ostane tu. Neka se i drugi njemu dive, neka ga uo\u0107e i neka im ulep\u0161a planinu. U va\u0161oj vazi ili herbarijumu ono ne slu\u017ei ni vama ni planini. Ako ste ba\u0161 naumili da ga trajno zapamtite – snimite ga kamerom ili foto aparatom.
\n
\nDivljac<\/strong><\/font><\/p>\n

Period od marta pa do kraja juna je vreme ra\u0111anja mladunaca raznih vrsta planinskih \u017eivotinja. U istom periodu mladunci \u010dine prve korake, i zato, u tom periodu zaobilazite \u010destare, mlado rastinje, velike jele i svoje pse vodite na povodcu.
\nZapamtite da je opasnost dvostruka. Sa jedne strane vi ugro\u017eavate mladunce i porodice gorskih \u017eivotinja i ptica, a sa druge strane, mo\u017eete se izlo\u017eiti opasnosti od za\u0161titni\u010dki raspolo\u017eene majke neke opasne zverke.
\nZnajte da pri begu divlja\u010d upotrebi mnogo energije koja joj je potrebna za \u017eivot. Znajte da i \u017eivotinje oboljevaju od stresa. Znajte da se panika \u017eivotinje pove\u0107ava sa iznenadno\u0161cu njenog susreta sa vama. U vezi sa poslednjem, zapamtite da hod u ti\u0161ini nije po\u017eeljan, kako se to \u010desto misli. Normalan razgovor i \u0161u\u0161tanje pri hodu otkriva va\u0161e postojanje \u017eivotinjama, te se one na vreme postave na oprez i lagano se uklone. Ako se \u201c\u0161unjate\u201d iznenadi\u0107ete neko nedu\u017eno stvorenje. Naravno to ne zna\u010di da treba da galamite i namerno proizvodite nepotrebnu buku. Pona\u0161ajte se normalno.
\nKona\u010dno, ako ste u \u0161umi zimi, saznajte gde su hranili\u0161ta za \u017eivotinje i nadaleko ih izbegavajte.<\/font><\/p>\n

PA, HODITE PLANINAMA SRE\u0106NO I SA U\u017dIVANJEM, I VRA\u0106AJTE SE KU\u0106I SA LEPIM USPOMENAMA.<\/strong><\/font><\/p>\n

\"NAZAD\"<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

1. Kakva je na\u0161a kondiciona pripremljenost i telesne mogu\u0107nosti – snaga? Prema njoj se upravlja du\u017eina i te\u017eina uspona – manja telesna snaga – lak\u0161e ture i planine 2. Koliko je te\u017eak uspon? Laka tura! Zahtevna tura! Vrlo zahtevna tura! Svi putevi su podjednako markirani. Markacija ne govori ni\u0161ta o te\u017eini uspona. Ako oznaka te\u017eine […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"parent":26,"menu_order":0,"comment_status":"closed","ping_status":"open","template":"","meta":{"ngg_post_thumbnail":0},"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pkvencac.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/pages\/42"}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pkvencac.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/pages"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pkvencac.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/page"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pkvencac.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pkvencac.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=42"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pkvencac.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/pages\/42\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1067,"href":"https:\/\/www.pkvencac.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/pages\/42\/revisions\/1067"}],"up":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pkvencac.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/pages\/26"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pkvencac.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=42"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}