Planiranje ture

1. Kakva je naša kondiciona pripremljenost i telesne mogućnosti – snaga?

Prema njoj se upravlja dužina i težina uspona – manja telesna snaga – lakše ture i planine

2. Koliko je težak uspon?

Laka tura! Zahtevna tura! Vrlo zahtevna tura!

Svi putevi su podjednako markirani. Markacija ne govori ništa o težini uspona. Ako oznaka težine puta postoji, ona se nalazi na početku markacije. Mnogi putevi nemaju oznaku zahtevnosti, a mnogi nemaju ni markaciju. Potražite savet iskusnijih, i onih koji poznaju teren.

3. Kada predviđjate povratak?

Ovaj ćete odgovor dobiti ako znate da se hod planira ovako: za jedan sat normalnog hoda predviđa se 350 m nadmorske visine i oko 4km daljine. Pri tome se planira predah (2-3 minuta) na svakih pola sata, odnosno kraći odmor na svakih 1,5 sati. Vreme kraćeg odmora je toliko da se nešto pojede i popije, ali ne toliko da se planinari ohlade.

4. Kakvo obaveštenje o turi ostavljate?

Vaše obaveštenje mora sadržati informaciju o tome gde idete, kojim putem, kada ste pošli i kada očekujete povratak. Takođe, dobro je da informišete o tome kada želite da se alarmiraju spasioci.

5. Ko ide na planinarsku turu?

Uspon (staza) se prilagođava prema najmanje spremnom učesniku. Usponi samohodača su opasniji. Ni grupna tura nije sasvim bezbedna, jer nju karakteriše ponašanje grupe: euforije, afektacija, dokazivanje, takmičenje, borba za prestiž, svađe i drugo.

6. Kakvo će biti vreme?

Vremenska prognoza i informacije sa terena vam daju osnovni predstavu o vremenu. Obavezno predviđajte vreme planinarske ture.

7. Da li su vam potrebna uputstva stručnjaka ili vodič?

O svim aspektima planirane ture posavetujte se sa iskusnijima. Otiđite do planinarskog saveza, društva ili sekcije. Raspitajte se kod instruktora skijanja ili u školi skijanja. Angažujte ljude koji poznaju teren, staze , planinu i opasnosti.

OPREMA:

Osnovna planinarska oprema je:

ranac, paket prve pomoći (prvi zavoj, sterilna gaza, zavoji, turban zavoj, flaster, hanzaplast, elastični zavoj, zaštitna folija), bivak vreća, vetrovka, zaštitne pantalone, topla odeća, rezervni veš, rukavice, kapa, štapovi za hodanje, naočare za sunce, hrana i piće, signalna pištaljka, pribor za orijentaciju (karta, kompas, olovka)

Dodatna oprema za pohodi zimi je:

dereze, cepin, lavinski javljač, snešna lopata sa meračem klizanja, lavinska sonda.

Planinarska cipela mora biti nepromočiva, duboka i čvrsta sa oštrim gumenim profilom. Sa takvom cipelom dobijte čvrst oslonac u snegu, na steni, i po travi.

Zdravstveni aspekti

Planinarstvo je tesno povezano sa zdravljem.

Pre nego što se odlučite na zahtevne planinarske ture dobro razmislite o posledicama. Znajte da postoje neka ograničenja zbog kojih se naporno pešačenje i penjanje u planinama ne savetuje.

To su

- Teške srčane mane

- Prethodno odležane duže bolesti (period rekovalescencije od gripa i drugo)

Ovde ćemo opisati neke od situacija pri kojima se usled napornog pešačenja i penjanja po planinama može oboleti, ali i razmotrićemo i savetovati kako da čuvate zdravlje.

Opterećenje zglobova

Hodanje po planinama i padinama, a posebno silazak sa teškim rancem na leđima, veoma opterećuje sve nožne zglobove. Brojni planinari već u srednjim godinama imaju problema sa skočnim zglobovima, kolenima, kukovima i kičmom. Ovo je zbog toga što se u mladosti nisu čuvali, ali i nije bilo odgovarajuće opreme.

Uvek se trudite da opterećenje na zglobove smanjite odmerenim i ravnomernim hodom. Znajte da visoka cipela štiti skočni zglob, dobar ranac smanjuje opterećenje na kukove i kičmu, korišćenje štapova za hodanje (teleskopski štapovi) smanjuje opterećenje na kičmu, korišcenje elastičnih zavoja na kolenima deluje i preventivno. Ipak, najbitnije je lagan, oprezan i gibak hod.

Konacno, zglobove čuvate:

1. nosite lagan ranac – ponesite sa sobom samo najnužnije

2. nizbrdo idite polako i oprezno – ne trčite

3. prilikom spuštanja po kaskadama silazite polako – nemojte skakati

4. upotrebljavajte teleskopske štapove za hodanje

5. kad ste u mogucnosti, penjite se pešice, a vracajte se žicarom ili vozilom

6. Pre silaženja dobro zagrejte zglobove na nogama

7. dišite mirno i duboko, taman toliko koliko je potrebno vašem telu.

Opterecenje srca i krvotoka

Planinarske ture, najčešce, ne opterećuju značajno srce i krvotok. Ipak, u slučaju srčanih mana to opterećenje može biti sasvim dovoljno za opasnost. Zato pre odlaska u planine otidite do sportskog lekara da vam pregleda srce i ustanovi postojanje tegoba, srčanih mana, te mogućnost preopterećenja.

Page 1 of 3 | Next page